Окренимо се природи и сачувајмо околину

Двадесет први век се назива модерним добом, добом великих

научних и технолошких открића. Међутим, увек постоји још много

тога што се може и треба да промени и унапреди.

Свет се данас суочава са разним проблемима и изазовима. Поред

финансијске и економске кризе, појавила се и енергетска криза која је у

сталном порасту и може довести до озбиљних последица.

Енергетска ефикасност обухвата мере које се могу применити

како би се енергија рационалније трошила. Између осталог, ту спада и

употреба обновљивих извора енергије који не загађују животну

средину, не остављају опасан отпад и производе велику количину

енергије. 

Због нафтне кризе многе земље потражиле су алтернативу за

фосилна горива. Једно од пронађених решења јесте коришћење

обновљивих биогорива. Биоетанол спада у таква горива, а водеће

земље у свету по производњи и употреби биоетанола јесу Бразил,

Јапан, Шпанија, Куба и САД. Ова светска потражња за алтернативним

горивима примакла се и Србији. Градоначелник Зрењанина је већ

потписао уговор са мађарско-америчким инвестиционом фондом о

изградњи фабрике за производњу етанола. 

У свим градовима у Србији људи углавном свуда иду помоћу

моторних возила. То јесте бржи начин кретања, али је штетан по

животну средину и живот људи због много издувних гасова. Према

подацима, потрошња на годишњем нивоу износи 2,5 милиона тона

моторних горива, од чега се скоро уопште не користе биоразградива

горива. 

У Табели 1 су приказани подаци Националног нафтног комитета

Србије:

Потрошња (у тонама) 2013. година 2014. година

Моторни бензини 398.154 391.681

Дизел горива 1.433.648 1.478.913

Горива биопорекла 0 0

Табела 1.

Кукуруз је житарица која се највише гаји у Србији, а примарно се

користи у прехрамбеној индустрији. Али зашто да га не искористимо и

у друге сврхе?

Врање је мали град, смештен у котлини на југоистоку Србије,

који је такође захваћен проблемом прекомерне употребе штетних

моторних горива. У околини Врања налазе се Златокоп, Тибужде,

Нерадовац, Ратаје, Вртогош и многа друга села која располажу

обрадивим земљиштем на којем се у значајној мери гаји кукуруз.

Биоетанол се може добити из зрна или стабљике кукуруза, па се сматра

одличним енергентом којим би се могла смањити експлоатација нафте. 

  Повећање узгоја кукуруза би било добро и за исхрану

становништва и за производњу биогорива јер се по једном хектару

кукуруза може произвести и до два пута више биоетанола.

Процес добијања биоетанола из лигноцелулозне биомасе,

састављене од целулозе, хемицелулозе и лигнина,  је начин за

производњу биогорива. Лигноцелулозна маса се углавном добија из

коре дрвета, али се може добити из кукуруза што доприноси мањој

сечи шума. Како је прекомерна и илегална сеча шума за потребе

грејања стамбених зграда и становништва још један од проблема у

Врању, на овај начин би се бар донекле сачувале шуме, које

представљају плућа природе.   Повећањем сађења биљака, као главних

сировина, увећао би се процес фотосинтезе и ваздух би постао чистији.

Процес добијања биоетанола се састоји из четири фазе:

1. припрема сировина

2. хидролиза

3. ферментација

4. раздвајање и пречишћавање биоетанола.

Због сложене структуре биомасе потребна је претходна припрема

сировина. Зрна кукуруза садрже велике количине скроба који се пре

реакције ферментације треба разложити на просте шећере. Због тога се

кува уз додатак ензима алфа-амилазе и глуко-амилазе. После овога

следи ферментација и добијање биоетанола. Он се може користити

самостално као гориво, али и у комбинацији са бензином.

Лигнин, који се током овог процеса раздвоји од целулозе и

хемицелулозе, погодан је:

•за загревање стамбених простора

•као додатан извор енергије

•као храна за стоку (крупно зрно које остаје). 

Од пиљевине коју људи углавном бацају може се такође добити

биоетанол, што је добро за почетак јер би за загревање део

становништва могао да користи лигнин који остаје након добијања

биоетанола, а део би користио пиљевину или геотермалну воду из

оближње Врањске Бање.

Још неке предности замене фосилних горива биоетанолом јесу:

•ниже цене сировина

•повећање броја и степена искоришћености обрадивих површина

•коришћење свих делова кукуруза без остатака и отпада

•мање наслаге уља на моторима

•минималне количине сумпора у издувним гасовима.

Значај коришћња биоетанола уместо фосилних горива огледа се и

у редуковању укупне емисије CO 2 у атмосферу. Угљен-диоксид је један

од гасова стаклене баште који утичу на глобално загревање. Ова важна

чињеница је истакнута на Конференцији о климатским променама

Уједињених нација одржаној 2009. године у Копенхагену. Биљке током

процеса фотосинтезе потроше количину угљен-диоксида једнаку оној

која настаје приликом производње етанола. Тако је укупан биланс CO 2

у процесу настајања биоетанола једнак нули, што је корисно јер би се

временом смањиле емисије овог гаса и ублажиле климатске промене.

У разговору екологом Драганом Станковићем, председником

фирме „Езо група“ која се бави очувањем притоде, сматра да се

постојећи отпад може користити за добијање енегрената. Истакнуто је

да су Немачка и Шведска земље у којима је заживео програм употребе

биогорива за аутобусе намењене градском превозу.

Он је рекао да сматра да би и код нас могла да заживи употреба

биоетанола, само је потребан  труд и воља јер поседујемо неопходне

сировине.

У последњих 10-ак година је овај проблем заступљен у великој

мери у Врању. Потребно је подићи грађанима свест о значају заштите

животне средине и обратити се разним организацијама и фондовима

који би помогли да се покрене процес замене фосилних горива

биоетанолом.

Коришћењем енергије из обновљивих извора поштују се

еколошки стандарди Европске уније остварује се повећање прихода на

локлном нивоу а газдинства добијају енергетску независност. Зато се

овај концепт Одрживог развоја мора прихватити као тежња човека да

створи другачији и бољи свет.

Јована Јовановић, 17 година

Гимназије „Бора Станковић“ Врање